Руско царство (рус. Русское царство) била је руска држава између 1547. кад је Иван IV Грозни преузео титулу цара и 1721. кад је Петар Велики одбацио титулу цара и узео титулу императора, од када практично започиње период развитка Руске Империје. У српској историјској науци се сматра да је Руско царство трајало до Фебруарске револуције 1917.
Иван IV Грозни је крунисан за цара 16. јануара 1547. године у Успенском сабору. Иван Грозни је ојачао своју позицију апсолутистичког владара, који је све племство потчинио својој вољи, кажњавајући изгнанством и смрћу, оне који су показали и најмањи знак непослушности. Тек што је дошао на власт, избио је пожар, јуна 1547. године. Москву је прогутао огроман пожар. Пожар је захватио и Кремљ, горели су манастири, палате и саборе цркве. После пожара је избио бунт у којем су убијене слуке од Ане Глинске. Ана Глинска је била мајка Ивана Грозног. Иван IV је почео самостално да влада после пожара 1547. године, окупио је око себе нове људе и сви заједно су организовали групу коју су назвали “веће одабраних“ Иван Грозни је претрпео пораз у Ливонском рату који је водио ради остварења потпуне контроле над Балтичком обалом и лукама које би му омогућиле развијање поморске трговине. Успео је да Русији припоји Казањски, Астрахански и Сибирски канат. Ова освајања су спречила сеобе ратоборних номадских племена из Азије у Европу, преко Волге и Урала. Након тих територијалних проширења, унутар руских граница нашао се велики број Татара муслимана, па је на тај начин Русија постала мултиетничка и мултирелигијска држава. Подстакао је сеобе руских козака који су направили прва насеља у Сибиру и тако започели његову колонизацију. Последњих година владавине заводи нови режим, тако што ствара једну нову установу коју назива опричнина, која представља неки вид његове личне телесне гарде чији је задатак да га штити и бори се против издајника. Његови следбеници су спровели неколико великих чистки феудалне аристократије, која је осумњичена за издају након бекства принца Курбског у Литванију. Ове чистке су достигле врхунац 1570. када је извршен Новгородски масакр. Све ово, уз још слабљење војске, епидемије и слабе приносе летине су довели до потпуног слабљења Руског царства, што је омогућило Кримским Татарима да опустоше централну Русију и потпуно спале Москву. Опричнину је распустио 1572.
Смутно време или време невоља (рус. Смутное время) је био период историје Русије који је обухватао период између смрти Фјодора I Звонара, последњег цара из династије Рјурикович (1598) и проглашњењем за цара Михаила I Романова и успостављања династије Романов (1613). У периоду између 1601. и 1603. Русију је погодила велика глад која је убила око два милиона људи, тј. око трећине становништва. У то време, Русију је окупирала Пољско-литванска унија, а сама држава је патила од устанака, узурпатора и лажних претедената на престо.
Први владар и оснивач династије Романов, био је Михаило I , син патријарха Филарета. Династија Романов је владала Русијом до 1917. године.
Извор: www.wikipedia.com